Anastasija ŽIVKOVIĆ: Stage interpretation of the wedding ritual: study case of Falcon Song and Choreodrama 700

DOI: 10.63702/csembe.2025.1.8.08

Keywords: Stage folk dance; Choreodrama; Wedding ritual; Ensemble “Kolo“; Ensemble “Venac“;

Abstract:

Some of the first choreographies in the form of choreodrama interpreting traditional dance in Serbia emerged at the beginning of the 20th century driven by young female choreographers and visionaries, including Maga Magazinović (Obradović Ljubinković, 2016: 10). Choreographies of this form entered the repertoire of folk dance ensembles at the end of the 1980s, with Koreni by Radojica Kuzmanović, being one of the first works, performed in 1989 by the National ensemble “Kolo“ (Димитријевић, 2022: 2). Choreodramas certanly represent a great production challenge, which is one of the reasons for their scarcity. However, in 2022 two professional folk dance ensembles in Serbia presented their new works in this choreographic form. Ensemble“Kolo“ introduced Falcon song (srb. Sokolova pesma), while Ensemble “Venac“(Gračanica, Kosovo and Metohija) premiered the choreodrama 700. Though different in their backgrounds, some similarities can be seen. One of them is the final scene which in both choreographies interprets a wedding ritual. This paper aims to demonstrate, through the analysis of the mentioned segments, how the wedding ritual is represented in different ways. In this sense, an analysis of the kinetic-formal type, dance melody, and stage costume will show how the choice of compositional principles in working with heritage on stage is determined by the approach to culture and history.

References:

1. Ајдачић, Д. (1992). „Боје у српскохрватској народној поезији“, Зборник Матице Српске за књижевност и језик, год. 40, св. 2, 285–322. / Ajdačić, D. (1992). „Boje u srpskohrvatskoj narodnoj poeziji“, Zbornik Matice Srpske za književnost i jezik, god. 40, sv. 2, 285–322.
2. Бајић Стојиљковић, В. (2019). Сценска народна игра и музика, Музиколошки институт САНУ, Београд. / Bajić Stojiljković, V. (2019). Scenska narodna igra i muzika, Muzikološki institut SANU, Beograd.
3. Ван Генеп, А. (2005). Обреди прелаза, Српска књижевна задруга, Београд. / Van Genep, A. (2005). Obredi prelaza, Srpska književna zadruga, Beograd.
4. Димитријевић, Јанко, (2022) „Политике (ре)презентације традиционалне културе. Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло” у последњој деценији 20. века”, Факултет музичке уметности, мастер рад, Београд. / Dimitrijević, Janko, (2022) “Politike (re)prezentacije tradicionalne culture. Ansambl narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” u poslednjoj deceniji 20. Veka”, Fakultet muzičke umetnosti, master rad, Beograd.
5. Златановић, С. (2003). Свадба – прича о идентитету (Врање и околина) Посебна издања, књ. 47, Етнографски институт САНУ, Београд. / Zlatanović, S. (2003). Svadba – priča o identitetu (Vranje i okolina) Posebna izdanja, knj. 47, Etnografski institute SANU, Beograd.
6. Златановић, С. (2012). „Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова“, Гласник Етнографског института САНУ, год. 60, бр. 2, 89–105. / Zlatanović, S. (2012). “Svadba, tradicionalnin ženski kostim I identitetski diskursi srpske zajednice jugoistočnog Kosova”, Glasnik Etnografskog instituta SANU, god. 60, br. 2, 89–105.
7. Јанковић, Љ. и Јанковић, Д. (1951). Народне игре VI, Просвета, Београд / Janković, L. i Janković, D. (1951). Narodne igre VI, Prosveta, Beograd.
8. Јовановић С, Т. (2012). „Сватовске песме у светлу обреда прелаза (на примерима из часописних збирки народних песама)“, Липар, бр. 47, 167–181. / Jovanović S, T. (2012). “Svatovske pesme u svetlu obreda prelaza (na primerima iz časopisnih zbirki narodnih pesama)“, Lipar, br. 47, 167–181.
9. Ранисављевић, З. (2022). Коло: традиционални плес у Србији – контекстуални и формални аспекти, Факултет музичке уметности (докторска дисертација), Београд. / Ranisavljević, Z. (2022). Kolo: tradicionalni ples u Srbiji – kontekstualni i formalni aspekti, Fakultet muzičke umetnosti (doktorska disertacija), Beograd.
10. Ранковић, С. (2022). Певачка пракса Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“, Ансамбл „Коло“, Београд. / Ranković, S. (2023). Pevačka praksa Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“, Ansambl „Kolo“, Beograd.
11. Живковић, А. (2020). „Свадбене песме Висока“, Мокрањац, бр. 22, 78–96. / Živković, A. (2020). “Svadbene pesme Visoka“, Mokranjac, br. 22, 78–96.
12. Vasić, O. and Ranisavljević, Z. (2012). „The Specificities of Labanotation of Typical Motifs of Serbian Traditional Dances”, in: Proceedings of the Twenty-Seventh Biennial ICKL Conference. International Council of Kinetography Laban, Budapest: Hungarian Academy of Sciences – Institute for Musicology, 81–85.
13. Obradović Ljubinković, V. (2016). Koreodrama u Srbiji u 20. i 21. veku: rodna perspektiva, Zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad.
14. Првановић, Д. (2009). Народне игре Србије. Грађа, св. 21. Народне игре Срба из Румуније, Црне Траве и Беле Крајине. Београд: Центар за проучавање народних игара Србије. / Prvanović, Dejan. 2009. Narodne igre Srbije. Građa, sv. 21. Narodne igre Srba iz Rumunije, Crne Trave i Bele Krajine. Beograd: Centar za proučavanje narodnih igara Srbije.
15. Rakočević, S. (2015). „Teorijski aspekti etnokoreološko-etnomuzikoloških interpretacija svadbe“, u: Zbornik radova sa naučnog i umetničkog simpozijuma Muzika između teorije i prakse, Novi Sad: Akademija umetnosti, 78–90.
16. Rašić, M. (2022). Zamišljena domovina, Etnografski institut SANU, Beograd.
17. Rašić, M. (2024). “The Choreography of traditional dance in Serbia in artistic crisis: towards an anthropological interpretation“. In The Choreography of Traditional Dances on Stage: Crises, Perspectives and Global Dialogues. Belgrade: Ensemble of Traditional Dances and Songs “Kolo“; The Institute of Ethnography SASA, 195–212.
18. Shay, A. (2002). Choreographic Politics: State Folk Dance Companies, Representation and Power. Wesleyan University Press, Middletown, Connecticut.
19. Bakić, B. (2009). „Svekrvino kolo“. https://www.youtube.com/watch?v=JCT5ndFHHcs (приступ 18. 6. 2025)
20. Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“. (2022). Играчка представа Соколова песма. Ансамбл „Коло“, Београд (либрето и пропратна књижица). / Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“. (2022). Igračka predstava Sokolova pesma. Ansambl „Kolo“, Beograd (libreto i propratna knjižica)
21. Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије „Венац“ Приштина–Грачаница. (2022). 700. Ансамбл „Венац“, Грачаница (либрето и пропратна књижица). / Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac“ Priština – Gračanica. (2022). 700. Ansambl „Venac“ Gračanica (libreto i propratna knjižica)