Anastasija ŽIVKOVIĆ:Scenska interpretacija svadbenog rituala: studija slučaja Sokolove Pesme i Koreodrame 700

DOI: 10.63702/csembe.2025.1.8.08

Cuvinte cheie: Scenska interpretacija tradicionalnog plesa; Кoreodrama; Svadbeni ritual; Ansambl „Кolo”; Ansambl „Venac”;

Rezumat:

Prve koreodrame koje interpretiraju tradicionalni ples u Srbiji se vezuju za početak XX veka i rad mladih koreografki i vizionarki, među kojima je i Maga Magazinović (Obradović Ljubinković, 2016: 10). Na repertoar folklornih ansambala koreodrame dolaze krajem 1980. godina, a jedna od prvih je celovečernja predstava Кoreni autora Radojice Кuzmanovića, koju je prvi put izveo Ansambl „Кolo” 1989. godine (Димитријевић, 2022: 2). Кoreodrame predstavljaju veliki produkcijski izazov, što, između ostalog, uzrokuje njihov mali broj. Međutim, 2022. godine su dva nacionalna ansambla u Srbiji predstavila nova ostvarenja ove forme. Ansambl „Кolo” (Beograd) je prikazao igračku predstavu Sokolovu pesmu, a Ansambl „Venac” (Gračanica, Кosovo i Metohija) koreodramu 700. Iako suštinski prezentuju različite teme, moguće je uočiti određene paralele, a jedna od njih je i završna scena koja i u jednom, i u drugom delu predstavlja interpretaciju svadbenog rituala. Ovaj rad nastoji da, analizom navedenih segmenata, prikaže kako je svadbeni ritual predstavljen na različite načine. U tom smislu će se pristupiti analizi kinetičkoformalnog tipa, plesne melodije i scenskog kostima, koja će prikazati kako je izbor kompozicionih principa u radu sa nasleđem na sceni određen pristupom kulturi i istoriji.

Referințe:

1. Ајдачић, Д. (1992). „Боје у српскохрватској народној поезији“, Зборник Матице Српске за књижевност и језик, год. 40, св. 2, 285–322. / Ajdačić, D. (1992). „Boje u srpskohrvatskoj narodnoj poeziji“, Zbornik Matice Srpske za književnost i jezik, god. 40, sv. 2, 285–322.
2. Бајић Стојиљковић, В. (2019). Сценска народна игра и музика, Музиколошки институт САНУ, Београд. / Bajić Stojiljković, V. (2019). Scenska narodna igra i muzika, Muzikološki institut SANU, Beograd.
3. Ван Генеп, А. (2005). Обреди прелаза, Српска књижевна задруга, Београд. / Van Genep, A. (2005). Obredi prelaza, Srpska književna zadruga, Beograd.
4. Димитријевић, Јанко, (2022) „Политике (ре)презентације традиционалне културе. Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло” у последњој деценији 20. века”, Факултет музичке уметности, мастер рад, Београд. / Dimitrijević, Janko, (2022) “Politike (re)prezentacije tradicionalne culture. Ansambl narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” u poslednjoj deceniji 20. Veka”, Fakultet muzičke umetnosti, master rad, Beograd.
5. Златановић, С. (2003). Свадба – прича о идентитету (Врање и околина) Посебна издања, књ. 47, Етнографски институт САНУ, Београд. / Zlatanović, S. (2003). Svadba – priča o identitetu (Vranje i okolina) Posebna izdanja, knj. 47, Etnografski institute SANU, Beograd.
6. Златановић, С. (2012). „Свадба, традиционални женски костим и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова“, Гласник Етнографског института САНУ, год. 60, бр. 2, 89–105. / Zlatanović, S. (2012). “Svadba, tradicionalnin ženski kostim I identitetski diskursi srpske zajednice jugoistočnog Kosova”, Glasnik Etnografskog instituta SANU, god. 60, br. 2, 89–105.
7. Јанковић, Љ. и Јанковић, Д. (1951). Народне игре VI, Просвета, Београд / Janković, L. i Janković, D. (1951). Narodne igre VI, Prosveta, Beograd.
8. Јовановић С, Т. (2012). „Сватовске песме у светлу обреда прелаза (на примерима из часописних збирки народних песама)“, Липар, бр. 47, 167–181. / Jovanović S, T. (2012). “Svatovske pesme u svetlu obreda prelaza (na primerima iz časopisnih zbirki narodnih pesama)“, Lipar, br. 47, 167–181.
9. Ранисављевић, З. (2022). Коло: традиционални плес у Србији – контекстуални и формални аспекти, Факултет музичке уметности (докторска дисертација), Београд. / Ranisavljević, Z. (2022). Kolo: tradicionalni ples u Srbiji – kontekstualni i formalni aspekti, Fakultet muzičke umetnosti (doktorska disertacija), Beograd.
10. Ранковић, С. (2022). Певачка пракса Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“, Ансамбл „Коло“, Београд. / Ranković, S. (2023). Pevačka praksa Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“, Ansambl „Kolo“, Beograd.
11. Живковић, А. (2020). „Свадбене песме Висока“, Мокрањац, бр. 22, 78–96. / Živković, A. (2020). “Svadbene pesme Visoka“, Mokranjac, br. 22, 78–96.
12. Vasić, O. and Ranisavljević, Z. (2012). „The Specificities of Labanotation of Typical Motifs of Serbian Traditional Dances”, in: Proceedings of the Twenty-Seventh Biennial ICKL Conference. International Council of Kinetography Laban, Budapest: Hungarian Academy of Sciences – Institute for Musicology, 81–85.
13. Obradović Ljubinković, V. (2016). Koreodrama u Srbiji u 20. i 21. veku: rodna perspektiva, Zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad.
14. Првановић, Д. (2009). Народне игре Србије. Грађа, св. 21. Народне игре Срба из Румуније, Црне Траве и Беле Крајине. Београд: Центар за проучавање народних игара Србије. / Prvanović, Dejan. 2009. Narodne igre Srbije. Građa, sv. 21. Narodne igre Srba iz Rumunije, Crne Trave i Bele Krajine. Beograd: Centar za proučavanje narodnih igara Srbije.
15. Rakočević, S. (2015). „Teorijski aspekti etnokoreološko-etnomuzikoloških interpretacija svadbe“, u: Zbornik radova sa naučnog i umetničkog simpozijuma Muzika između teorije i prakse, Novi Sad: Akademija umetnosti, 78–90.
16. Rašić, M. (2022). Zamišljena domovina, Etnografski institut SANU, Beograd.
17. Rašić, M. (2024). “The Choreography of traditional dance in Serbia in artistic crisis: towards an anthropological interpretation“. In The Choreography of Traditional Dances on Stage: Crises, Perspectives and Global Dialogues. Belgrade: Ensemble of Traditional Dances and Songs “Kolo“; The Institute of Ethnography SASA, 195–212.
18. Shay, A. (2002). Choreographic Politics: State Folk Dance Companies, Representation and Power. Wesleyan University Press, Middletown, Connecticut.
19. Bakić, B. (2009). „Svekrvino kolo“. https://www.youtube.com/watch?v=JCT5ndFHHcs (приступ 18. 6. 2025)
20. Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“. (2022). Играчка представа Соколова песма. Ансамбл „Коло“, Београд (либрето и пропратна књижица). / Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“. (2022). Igračka predstava Sokolova pesma. Ansambl „Kolo“, Beograd (libreto i propratna knjižica)
21. Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије „Венац“ Приштина–Грачаница. (2022). 700. Ансамбл „Венац“, Грачаница (либрето и пропратна књижица). / Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac“ Priština – Gračanica. (2022). 700. Ansambl „Venac“ Gračanica (libreto i propratna knjižica)